Bas me zanima kakve bi floskule upotrebio ovaj covek da se radi o Nemackoj i njenoj teritoriji. Drzave su gubile teritorije u proslosti, to je tacno, ali su one morale pripasti nekom drugom - znaci neko ih je dobijao - ali za profesora izgleda da Srbija treba da bude donator (i teritorija i organa) a nikako osvajac, jer je uloga osvajaca rezervisana iskljucivo za grabljivce, recimo Nemacku. I nije istina da su mitovi bas toliko beskorisni - da nije bilo "Ilijade i Odiseje" ne bi se sacuvalo secanje na Trojanski rat. Mnogi mitovi su potvrdjeni kao istorijski tacni, naravno u njima ima razlicitih slojeva fantastike, a ne treba zanemariti ni njihovu eticku i edukativnu ulogu, ali za to treba imati slifa, maste i strpljenja, sto profesor ocigledno nema. Odvratniji i ljigaviji tekst odavno nisam procitala...
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 12 februar 2009 17:59
Nišlija
NSPM je baš odlučila da utuvimo u glavu stavove ovog nemačkog istoričara. Moj komentar, naslova teksta glasi: naravno da nije uspela, kada su se u sve umešale velike sile.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 12 februar 2009 21:33
pff
Neka nosi svoje "komplimente" negde drugde, nama dosta pohvala od njih.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 12 februar 2009 22:00
Morton
Vraticemo mi Kosovo i Metohiju, pre ili kasnije.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 12 februar 2009 23:32
Njegosevac
Tri puta smo gubili i tri puta smo vtacali Kosovo i Metohiju. Vraticemo ga i cetvrti put. Kome ne odgovara da bude u Srbiji, ima svoju drzavu, neka se vrati odakle je dosao - u Albaniju. Zna li profesor iz Berlina - koliko je hiljada 1941-1943 godine doseljeno na Metohiju i Kosovo? Zna li zbog cega ih Tito nije vratio, a Srbima i Crnogorcima nije dozvolio povratak nakon izgnanstva za vrijeme fasisticke vlasti na Kosovu i Metohiji? Nije, ocito, dosao do te lekcije.
Preporuke:
0
0
6
petak, 13 februar 2009 08:13
Dosta je citanja i pisanja!
Zundhausen je samo jedan od brojnih "istoricara"-revansista, koji (neuspesnu) odbranu osnovnih srpskih interesa, na vlastitim teritorijama, uporedjuje sa monstruoznim osvajackim pohodom njegove ljubljene Nemacke. Samo, nije taj Zundhausen tako vazan. (Usput, pitam se kome je trebalo da se njegova knjiga prevede na srpski? Je li to Zundhausen treba da ubuduce uci Srbe o srpskoj istoriji?) Nesto je drugo vazno - nisu vazni tekstovi koje citamo, tekstovi i komentari koje pisemo! Samo se uljujkujemo, mislimo da nesto postizemo time - dok Srbija tone! Ne bi Zundhausen nista mogao uraditi, ni njegova Nemacka - da nemaju vernog saveznika u srpskom predsedniku i srpskoj vlasti! Koji se odricu i Kosova, i Vojvodine, i ukupnog srpstva! Nije vreme da sudelujemo u besplodnim raspravama sta ko pise ili misli. Pogledajmo sta su u r a d i l i , pre svih - nasi vlastodrsci, ovi aktuelni! Nakon sto su mirno gledali kako se sece jedna noga srpskog tela, ona kosovska, sad sa zarom traze da se odsece i druga, vojvodjanska! Sa nadom da ni truplo nece ostati postedjeno, ima i tu stosta da se isece! Ono sto Ceda Jovanovic ni u najlepsim snovima nije mogao zamisliti, dakle rastakanje Srbije - Boris Tadic sada ostvaruje vec sasvim otvoreno. Zundhausen moze da pise sta hoce, on nije ni srpski gradjanin, akamoli srpski predsednik! A onaj koji jeste i jedno i drugo - merka Srbiju sa hirurskom testerom u ruci! Gde god mu "lekarski konzilij" iz Brisela i Vasingtona kaze da sece - on ce seci! To je jos jedina vazna tema, jer se ona tice opstanka Srbije, i Srba!
Preporuke:
0
0
7
petak, 13 februar 2009 11:39
Gazda Gruja
Ćuj, jarane, Švabo fasciniran Balkanom?
Rec` mi nešto novo, svega ti!
Ovo, nemačko, viđenje Balkana i balkanske istorije, Srbije i srpskog pitanja je taman toliko tačno, koliko i teorija o "ibermenšu"... Nula poena.
Na nesreću, u ovoj igri ne "pikaju" se poeni.
Ova je igra kombinacija "Monopola" i "Riziko-a".
I tu smo prsli. Fali nam i para i tenkića.
Na nesreću, mnoooogo tenkića nam fali. I mnoooogo para.
A filozofija u obe igre je ista:
- Koliko para toliko imovine.
- Tamo gde su ti tenkići, tu ti je teritorija.
Dug je put dotle. Kad se, jednog dana, i naš Predsednik bude zaklinjao pred vojskom, ratnim zastavama, sudijama Ustavnog suda, milion ljudi, uz salvu topova, onda - možda.
Dotle, ništa... ćutimo i čekamo krug u kome ćemo izvući džoker kartu.
Preporuke:
0
0
8
petak, 13 februar 2009 13:03
brm
ja sam do sada živeo u zabludi da titoisveti postoje samo kod nas...ali me ova tirada o nacionalistima razuverila...ovakve relativizacije pojmova nije bilo ni u titinim ideološkim komisijama...kaže Vuk Karadžić, jedan od tvoraca srpskog nacionalnog programa ("Srbi svi i svuda") nije nacionalista?!...za baštinika evropske kulture nacionalisti su državotvorci, a samo za komuniste su destruktivci..normalno kad se bore za demokratsku državu protiv njihove totalitarne i ovih novih protektorata velikih sila...mogu samo da pretpostavim kakva su profesorova tumačenja i kompilacija događaja, ali mislim da ću imati pametnija posla od čitanja njegove knjig
Preporuke:
0
0
9
petak, 13 februar 2009 13:31
ja stevan
Po toj becko - berlinskoj skoli mi srbi postojimo tek od VII veka, ne verujem ni u jedan istorijski podatak koji dolazi odatle
Preporuke:
0
0
10
petak, 13 februar 2009 17:47
Milos
Ne moze se bez Kosova .
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 19 februar 2009 10:06
markod
Poslednja rečenica dovoljno ogovori o hermeneutici ovog "poznavaoca" naših prilika. Konstantinovićev etalon, definisan u vreme boljševičke borbe protiv "palanke" kao odgovor drušvenim promenama nastalim tokom privredne reforme, evo i sada se pokazuje kao delotvorni način da se tumači naša prošlost.
.jpg)
Rec` mi nešto novo, svega ti!
Ovo, nemačko, viđenje Balkana i balkanske istorije, Srbije i srpskog pitanja je taman toliko tačno, koliko i teorija o "ibermenšu"... Nula poena.
Na nesreću, u ovoj igri ne "pikaju" se poeni.
Ova je igra kombinacija "Monopola" i "Riziko-a".
I tu smo prsli. Fali nam i para i tenkića.
Na nesreću, mnoooogo tenkića nam fali. I mnoooogo para.
A filozofija u obe igre je ista:
- Koliko para toliko imovine.
- Tamo gde su ti tenkići, tu ti je teritorija.
Dug je put dotle. Kad se, jednog dana, i naš Predsednik bude zaklinjao pred vojskom, ratnim zastavama, sudijama Ustavnog suda, milion ljudi, uz salvu topova, onda - možda.
Dotle, ništa... ćutimo i čekamo krug u kome ćemo izvući džoker kartu.